Smart Building: 2022 edition
Uobičajen izgovor za stanje koje ne želimo da promenimo, a u kontekstu generacijskih jazova, često sakrijemo iza floskule: „U moje vreme sve je bilo drugačije“. Odmah nakon te, sledi nastavak: „Ne znate vi kako je to nekad bilo dobro“. Sva sreća pa naša deca ne mare mnogo i ne obaziru se. Možda zato što su lepo vaspitana ili zato što žive u svom digitalnom svetu, pa ih ova „analogna zakeranja“ i ne dotiču previše.
Ta naša deca će definitivno živeti život drugačiji od onog našeg – od pre 30 godina. Trenutno živimo „digitalnu transformaciju“ iliti „4. industrijsku revoluciju“ i to nisu samo izlizane fraze, ta promena se dešava svakim minutom našeg života. Mnoge navike menjamo iz korena, a da smo toga vrlo malo svesni, odnosno postanemo svesni u trenucima evociranja uspomena i emotivnog „zakeranja“ sa početka ove priče.
U čemu se ogledaju promene? Najpre u količini podataka koja se svakog dana prikuplja. Sve je podatak. Od toga šta volimo da jedemo, koje su nam omiljene destinacije za letovanje, boja cipela koje kupujemo, pa do broja vozila na ulicama, zauzetosti čekaonica u banci, broja putnika na autobuskoj stanici… Čemu služe svi ti podaci? Možda je već previše korišćen termin, ali da, podaci služe da generišu nove usluge. Nove usluge generišu nova radna mesta. Tako da su podaci pokretač ekonomije i oružje digitalne transformacije – „podaci su nova nafta“.
Kako će da izgleda zgrada budućnosti? Trenutno ne mogu ni da naslutim. Ono što znam je da će biti pametne, ali retko ko ima predstavu šta zapravo znači „pametna zgrada“. Ako zanemarimo „gedžetsko“ igranje IoT igračkama, koje mahom koriste tehnološki zaljubljenici, vrlo je mali broj pravih inteligentnih zgrada. Recimo, zgrada koje će da bude samoodrživa, sa optimizovanim utroškom električne energije i limitiranom emisijom štetnih gasova. Dalje, zgrada koja će da vodi računa o svom otpadu, zgrada koja će da smanji količinu kriminala i na kraju zgrada koja će da bude potpuno automatizovana.
Razlog za sporu tranziciju tradicionalnih u pametne zgrade je pre svega infrastruktura. Svaka zgrada se sastoji od gomile različitih sistema. Video nadzor, kontrola pristupa, sistem osvetljenja, rashladni sistemi, audio-video multimedijalni sistemi i mnogi drugi. Svaki od ovih sistema u tradicionalnoj zgradi ima svoju infrastrukturu, svoje protokole komunikacije, svoju kompaniju koja instalira i održava sistem. Razume se, ovakav pristup dovodi do nagomilavanja troškova, a smanjenja učinkovitosti sistema.
Rešenje za prevazilaženje ovih problema bilo bi objedinjavanje svih servisa u zgradi kroz jedinstvenu IT infrastrukturu.
Blagovremenim planiranjem, projektovanjem i kvalitetnom realizacijom IT infrastrukture bili bi stvoreni uslovi za implementaciju svih servisa u zgradi. Tehnološki razvoj doveo je do toga da svaki pojedinačni servis možemo da realizujemo zaobilazeći zastarele legacy tehnologije i protokole, koristeći samo standardne ili univerzalne poput TCP/IP, VoIP, AVoIP (audio/video over IP). Ovakav pristup ne uzima posao dosadašnjim integratorima tradicionalnih servisa. Naprotiv, daje im mogućnost tehnološkog napretka i razvoja novih projektnih prilika. Sa druge strane, IT integratori kroz strukturne kablovske mreže, aktivne računarske mreže, mrežni i aplikativni cyber security, serversku i storage infrastrukturu, postavljaju temelje za jednu pravu zgradu budućnosti. Krajnji cilj je održivije i isplativije okruženje, jedinstveni ekosistem, jedinstvena platforma koja će pored standardnih funkcionalnosti raditi i ono o čemu je već bilo reči na početku – prikupljanje podataka. Prikupljeni podaci uz dobro planiranje mogu da se iskoriste za generisanje novih naprednih servisa. Servisa koji će koristiti nove termine: analitika, automatizacija i sigurnost. Benefiti od skupljanja podataka su da za te nove servise nećete morati da kupujete novu infrastrukturu. Koristićete već postojeću infrastrukturu, ono što ste u startu kvalitetno isprojektovali i implemetirali.
Evo nekoliko primera mogućih novih servisa uz korišćenje postojeće infrastrukture.
Navigacija unutar zgrade
Zaboravite na lutanje po parkingu tražeći svoj auto. Zaboravite na bezuspešno traženje izlaza iz zgrade. Želite da vidite put do omiljene radnje? Ili restorana? Ukoliko ste povezani na neku wireless mrežu, uključen vam je Bluetooth na telefonu, očitana vam je tablica na automobilu ili vam je prepoznato lice na ulazu – sve ovo dovoljno je da se napravi kvalitetna navigacija unutar zgrade i reše nabrojani problemi.
Praćenje pacijenata, osoblja i opreme
Naš zdravstveni sistem nije idealan. Oseća se hronični nedostatak sredstava što se ogleda i kroz bolničke komunikacione sisteme. Bolnički komunikacioni sistemi su po pravilu poprilično zatvoreni. Koriste se tradicionalne tehnologije, serijski interfejsi i propriatery protokoli. Jako je teško u takvim okolnostima raditi bilo kakva proširenja i unapređenja. Ono što je moguće je oslanjanje na IT infrastrukturu. Prostim dodavanjem WiFi ili Bluetooth tagova lako možemo da napravimo sistem za praćenje pacijenata, osoblja i opreme.
Praćenje broja ljudi u prostoriji
Pre Covid pandemije postojao je ovaj zahtev, ali samo u određenim specifičnim situacijama. Tokom i nakon pandemije praćenje broja ljudi, zauzetosti i dostupnosti prostorija je postao sasvim normalan zahtev. Jedna obična kamera ili Bluetooth gateway može vam služiti kao generator podataka za ovu vrstu servisa.
Pametne konferencijske sale
Još jedna tekovina Covid pandemije je hibridni metod rada. Hibridni metod rada zahteva i hibridno radno okruženje. To podrazumeva postojanje adekvatno opremljenih konferencijskih sala, koje će dati isti doživljaj sastanka i učesnicima koji su online kao i učesnicima iz sale. Oprema koja se koristi u ovakvim salama uz malu nadogradnju može da bude iskorišćena i za dodatne funkcije, koje podrazumevaju kontrolu i upravljanje različitim sistemima u sali. To su: kontrola projekcionog uređaja (TV, projektor, video zid), kontrola zavesa i projekcionog platna, kontrola osvetljenja i air-condition uređaja. Sa jednim ovakvim sistemom rešili ste sve probleme u jednoj konferencijskoj sali i ujedno objedinili upravljanje kroz monitoring više različitih sistema.
Segmentacija korisnika
Praćenje navika posetilaca i korisnika je marketinška tekovina 21. veka. Čitav lanac pojedinih industrija zavisi od adekvatno odrađenog uzorka navika korisnika na određenom prostoru. Ukoliko ste na bilo koji način uspeli da segmentirate korisnike po polu, starosti, nekim navikama koje imaju i broju poseta nekom objektu u određenom vremenskom periodu, imate sasvim dovoljno podataka koje možete da iskoristite za usko targetirane marketinške kampanje. Plasiranje novih proizvoda, postavljanje reklama ili preomena rasporeda sedenja, samo su neke od mogućih akcija.
Personalizovani Digital Signage
Digital Signage je interaktivni alat za pružanje najaktuelnijih, gotovo trenutnih informacija korisniku. Personalizovani Digital Signage namenjen je segmentiranom korisniku i služi da trenutnom posetiocu nekog prostora dâ što preciznije informacije i sadržaj. Taj sadržaj može da bude različit. Od akcije u omiljenoj radnji, navođenja do omiljene radnje, informacije o omiljenim proizvodima, pa sve do upozorenja zbog prevelikog broja ljudi u prostoriji. Jasno je da ovakav sistem zahteva kombinovanje više različitih sistema. Okidač neke akcije može da bude različit: grupisanje određenog broja ljudi na nekom prostoru, detektovanje pomeranja i prepoznavanje lica, samo su neke od mogućnosti.
Autentifikacija putem prepoznavanja lica
Prepoznavanje lica je dugo vremena bilo osporavano. Jedan od razloga je bio nedovoljno razvijena tehnologija koja nije mogla da garantuje preciznost rezultata i samim tim masovniju upotrebu. Drugi verovatno bitniji razlog je etički. Svedoci smo zloupotreba prepoznavanja lica i korišćenja za nehumane ciljeve. Treća prepreka, ali u našem slučaju i jedina stvar koja može da dovede face recognition u legalne vode su direktive i zakoni. GDPR je jedna od njih. 2016. je napisana prva GDPR regulativa koja reguliše upotrebu ličnih podataka. Pored ove regulative iste godine je izbačena i Low Enforcement direktiva po kojoj se poseban status daje policijskim i sudskim organima koji mogu da koriste lične podatke, ali to mora da bude uređeno nacionalnim zakonima. Član 10 ove direktive je blago odškrinuo prozor upotrebe prepoznavanja lica preko videa, gde je kroz nekoliko tačaka definisana upotreba od javnog interesa. Još nismo u EU i naše zakonodavstvo odlaže usaglašavanje za EU zakonima, te s tim u vezi ova tema još uvek nije obrađena kod nas. Ono što je sigurno je da ukoliko želite da koristite, možete, ali korisnik mora da dâ pristanak za to.
Razvoj tehnologije i veće mogućnosti algoritama dovele su do ekspanzije ovog vida usluga. Već odavno možete licem da otključate vaš telefon pomoću prepoznavanja lica.
Koje su moguće upotrebe u domenu pametnih zgrada? Ulazak na kongrese i sajmove sa personalizovanom kartom. Ulazak na skijališta sa personalizovanim ski pasom. Ulazak na utakmice sa personalizovanom kartom. Sve ovo su slučajevi gde korisnik daje svoj pristanak da se njegova slika upotrebi za utvrđivanje identiteta, kako bi on dobio bržu i bolju uslugu.
Samoisključivanje pasioniranih kockara iz kazina
Pre izvesnog vremena sam video jedan vrlo zanimljiv slučaj upotrebe prepoznavanja lica. U zakonodavstvu Australije i Velike Britanije postoji odredba gde pasionirani kockari, zavisnici od kockanja, mogu svojevoljno da se „samoisključe“ iz kockarnica. Drugim rečima u trenucima racionalnog rasuđivanja osoba može da sklopi ugovor sa kockarnicama gde dobrovoljno sebi zabranjuju ulazak u kockarnice; na neki određeni period. Jedan od načina kako se to realizuje je putem prepoznavanja lica. Igrač ostavlja svoju fotografiju prilikom apliciranja za ovaj program. Prilikom svakog ulaska u bilo koju kockarnicu, kamera na ulazu prepoznaje lice osobe koja ulazi, sistem upoređuje lice sa bazom fotografija korisnika programa i ukoliko dođe do poklapanja, toj osobi je zabranjen ulaz.
Ovakvih primera ima mnogo. Slobodno pustite mašti na volju, skoro da je sve moguće. Jedinstvena infrastruktura u zgradi je neminovnost. Brze računarske mreže sa jakom okosnicom, segmentirana mreža za različite sisteme, redundantna okosnica i pristupni deo mreže, cyber security, sve je to nešto što su normalni zahtevi bilo kog okruženja u današnje vreme. Sa takvom infrastrukturom nema nikakve potrebe raditi posebnu infrastrukturu za bilo koji sistem. Upravljanje ovakvom zgradom je u mnogome lakše. BMS (building management system) sistemi postaju inteligentniji i dozvoljavaju upotrebu isključivo IP protokola, čime se centralizuje i pojednostavljuje upravljanje.
Možda trenutno ne znamo kako će da izgledaju zgrade budućnosti, ali ono što možemo je da maštamo i da koristimo ono što već sada imamo – na pravi način. Iskoristite potencijal!
