Udruženje e-Razvoj  je ove godine svoju devetu po redu konferenciju organizovalo 22.marta u Zadužbini Ilije M. Kolarca, na temu: Putevi i izazovi digitalne transformacije.

Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) predstavljaju osnovu digitalne industrijske revolucije koja danas profiliše rad savremenih kompanija i funkcionisanje globalnog svetskog tržišta. Pomeranje fokusa sa industrijskog i tradicionalnog ka digitalnom pristupu poslovanju, kreiranje digitalne ekonomije zasnovane na znanju i brojne tehnološke inovacije posebno vezane za drugi talas uznemirijućih (disruptive) digitalnih tehnologija (mobilne komunikacije, društveni mediji, oblak računarstvo, big data analitika, Internet stvari) i Četvrtu industrijsku revoluciju suštinski menjaju poslovni ambijent.

Kojim putevima je moguće ići i koji su to sve izazovi u procesu digitalne transformacije poslovanja pokušala je da odgovori ova konferencija u izlaganjima kompetentnih stručnjaka predstavnika kompanija lidera u oblastima digitalinog poslovanja, digitalnih resursa i digitalne transformacije.

Jedan od njih bio je naš kolega Milutin Cvetković, menadžer poslovnog razvoja, sa prezentacijom na temu Pametno i jednostavno. Milutin je prisutnima izložio koje su razlike između plavih i crvenih okeana, i kako se mi borimo da iz crvenih uplovimo u plave. Plavi okeani zapravo predstavljaju nova, neistražena tržišta na kojima se nalaze novi potencijalni klijenti, gde se stvaraju novi zahtevi i očekivanja, sa kojima zapravo odlazite ili se odvajate od Crvenih okeana gde je konkurencija jaka, veliki igrači (kompanije) diktiraju termine, a krajnjim korisnicima se nudi više nego što im je potrebno, uz male marže, naravno.

Saga je odavno razvila koncept digitalne transformacije i između ostalog, nudi kurseve svojim korisnicima na ovu temu. Mi navodimo nekoliko nivoa digitalizacije i jedan nivo, kao i deo tog kursa, predstavlja popunjavanje Business Model Canvasa. Gledajući ovo takozvano „poslovno platno“, naš kolega je prisutnima objasnio da se Industrija 4.0 odnosi na automatizaciju i unapređenje procesa proizvodnje, a dok IoT gađa vrednost ponude, direktno klijente i njihove potrebe.

Industrijska revolucija 4.0 „protiv“ Internet stvari

• Industrijska revolucija teži da smanji troškove i poveća pouzdanost involviranih procesa
• IoT tehnologija se pre svega odnosi na kreiranje i proizvodnju servisa i proizvoda

Kako se IoT uklapa?

Osnovni „problem“ u različitim industrijama (i kompanijama): Zarada se ostvaruje u trenutku preuzimanja vlasništva od strane klijenata. Rizici i nagrade za imovinu prenose se klijentima na prodajnim mestima nakon isporuke robe (proizvoda) ili usluga, a u nekim slučajevima i samih usluga (ništa manje važno).

IoT uvodi sledeće:

• Postprodajne aktivnosti postaju efikasnije. Primer: održavanje i nadogradnja. Praćenje u realnom vremenu omogućava prebacivanje sa reaktivnog na prediktivnu intervenciju i rad.
• Prediktivna analitika i analiza podataka omogućavaju intervencije pre neuspeha sa svim pozitivnim efektima na poslovanje: od strane klijenta, vrednosti proizvoda i usluga, uštede različitih tipova za stvaranje novih modela cena.

Kolega Miltuin je predstavio i naš Smart Waste Management koji je implementiran u Gradskoj Čistoći (više detalja na: LINK ).

Da li se IoT plovidba nekada završava?

Sa dinamičnom IoT strategijom one se nikada ne završava. Prihvatanje i uticaj IoT-ja (The World Economic Forum, 2015):

• use as a medium
• pay-per-use
• pay-per-outcome
• full automatization of the machine process with IoT technology.

Za kraj je zaključio da će IoT  pristup konstantno biti praćen tehnološkim inovacijama.