Na Panelu 2, održanom na Kopaonik biznis forumu u okviru prvog dana, pod nazivom E-MOBILITY – FROM LINEAR TO EXPONENTIAL INDUSTRIAL VALUE CHAIN, govorilo se o prilagođavanju srpske ekonomije i privrede savremenim tehnološkim promenama koje donosi nova industrijska revolucija – Industrija 4.0. Na Panelu je zaključeno da se Srbija u procesu primene Industrije 4.0 suočava sa brojnim izazovima, pre svega zbog ograničenog tržišta, razvojnih resursa i višedecenijske devastacije industrije i negativnog privrednog rasta. Sa druge strane, iskustva koje Srbija može preuzeti od industrijskih razvijenih ekonomija, koje zapravo iniciraju dalji razvoj modela Industrija 4.0, mogu se tumačiti kao povoljna okolnost.

1. Srpska industrija zaključuje se, pre svega mora da intenzivira proces modernizacije i izgradnje nove digitalne industrijske strukture, orjentisane proizvodima više i visoke dodatne vrednosti, što zahteva rezove u tehnološkoj modernizaciji industrije (Industrija 4.0), redizajniranje ekonomske politike i novi institucionalni pristup zasnovan na programu „Industrija 4.0 za Srbiju“. Ovo predstavlja okvir za Poglavlje 20 u pregovorima za EU.
2. Makroekonomske i razvojne politike moraju da budu u funkciji modernizacije prerađivačke industrije, čime će podići konkurentnost privrede, povećati ulaganja u istraživanje i razvoj, inovacije i nove tehnologije (softver, Industrija 4.0, veštačka inteligencija), posebno u one industrijske grane koje predstavljaju strateški prioritet kao što su softverska industrija, agro kompleks i metalski sektor.

3. Državne institucije moraju da obezbede novi razvoj obrazovnog sistema orjentisan digitalizaciji i kreativnim tehnologijama, koji će biti osnova strateških industrijskih prioriteta, kao i da permanentno unapređuju podsticajni ambijent za osnivanje novih preduzeća i uvođenje novih tehnologija, da stvore finansijski sektor koji pomaže razvoj i modernizaciju prerađivačke industrije.
4. Veliku ulogu u svemu imaju obrazovni procesi, koji moraju da budu u funkciji spomenute modernizacije. Poslednje dve decenije, izgubljena je čitava generacija proizvodnih i tehničkih kadrova, pa je kadrovska obnova jedan od prioriteta nove industrijske politike. Pre svega je potrebno obrazovati i dokvalifikovati radnike za nove industrije, jer bez obrazovanih ljudi, iskusnih inženjera, tehnologa, tehničara, projektanata, ne može se obnoviti industrijska struktura. Pored toga, Srbija je u velikom zaostatku sa ulaganjem u istraživanje i razvoj, ispod 1% BDP-a, a za istraživanje i razvoj u EU se prosečno izdvaja oko 3% BDP-a.
5. Na kraju razvoj preduzetništava, a pre svega malih i srednjih preduzeća, treba da predstavlja prvi rang svih državnih podsticajnih prioriteta, jer su ona otpornija na tržišne turbulencije. To se posebno odnosi na dinamička preduzeća, jer su nove industrije oslonac razvoja ovih preduzeća, tako što su ona uglavnom vrlo brzo uvode nove tehnologije (Industrija 4.0).

Ovaj koncept industrijalizacije predstavlja dugoročni cilj (2020 – 2025), dok će njegova sprovodljivost prvenstveno zavisiti od postavljenih ciljeva ključnih nosilaca vlasti i relevantnih javnih funkcija, zaključili su panelisti.

Učesnici Panela 2 – e-MOBILITYEXPONENTIAL INDUSTRIAL VALUE CHAIN

JARAKOVIĆ Ilija, CEO, Servotech
JEVTIĆ Milan, Director Division Software Solutions, Saga
MAJSTOROVIĆ Vidosav, Professor, Faculty of Mechanical Engineering,
University of Belgrade
MIGITKO Aleksei, Co-Founder and CEO, Blinking
POPOVIĆ Vladimir, State Secretary, Ministry of Education, Science and Technological Development, Government of the Republic of Serbia