Ideja Satoši Nakamota inicijatora Bitkoina je bila da se on koristi kao elektronska gotovina za obavljanje plaćanja preko Interneta bez posredovanja finansijske institucije (izvor Bitcoin Whitepaper)Međutim, ponekad se dešava da osnovna ideja i inovacija u praksi dobiju sasvim drugačiju upotrebu. Bitkoin, kao i druge kriptovalute, prepoznate su kao dobra investiciona prilika za ulaganje i spekulativnu zaradu. To je proizvelo nestabilnost cene, a samim tim i otežalo primenu o obavljanju svakodnevnih plaćanja, jer je cena na dnevnom nivou znala da varira 10, 20, pa i više procenata.

Pored toga, uzmimo na primer cenu šoljice kafe. Njena cena izražena kao 120 dinara ili 1 evro je mnogo približnija današnjem načinu opažanja i vrednovanja nego cena od 0.00012709 BTC.

Sa druge strane, prodavac neće imati sigurnost i biće skeptičan prema trgovini robom i uslugama u Bitkoinu iz straha da ne izgubi zaradu zbog nestabilnosti cena. Uglavnom, svi se možemo složiti da je velika promenljivost cene jedan od osnovnih razloga zašto kriptovalute još uvek nisu široko usvojene.

Sve je ovo dovelo do toga da se trenutno pokušava da se nađe rešenje u stabilizaciji cene kriptovaluta. Primere stabilizacije vrednosti valuta imamo i u klasičnom monetarnom sistemu, u svetu FIAT valuta (od latinske reči Fiat, što znači „neka se uredi”. Vlada dekretom proglašava novac kao zakonsko sredstvo plaćanja). Stariji čitaoci se sigurno sećaju vezivanja dinara za nemačku marku (DEM) u odnosu 1 DEM = 7 dinara i 1 DEM = 1 Dinar, sredinom devedesetih godina prošlog veka. Sličnih primera je bilo i u svetu. Za stabilizaciju vrednosti domaće valute neophodno je da imate odgovarajuće pokriće u stranoj valuti, za koju vezujete domaću, ili da štampate domaću valutu u vrednosti strane valute, koju imate kao pokriće. U principu nije neophodno da rezerva bude samo u stranoj valuti. U obzir može da dođe i druga likvidna imovina, npr. zlato.

U svetu kriptovaluta prvo rešenje za stabilizaciju cena kriptovaluta, a koje je ostalo do danas uspešno, je Tether.

Projekat Tether, prvobitno nazvan Realcoin, je pokrenut u julu 2014. godine od strane kompanije Tether Ltd. sa sedištem u Hong Kongu. Projekat je pokrenut sa ciljem da se ponudi stabilna kriptovaluta uspostavljanjem veze sa tradicionalnim valutama, podrazumevajući visoku transparentnost i minimalne troškove transakcija. U slučaju Tethera uspostavljena je veza sa američkim dolarom (USD) u odnosu 1:1 (1 USDT = 1 USD). Dakle kompanija Tether Ltd. za svaki izdati Tether (USDT) treba da na svojim računima u bankama ima pokriće u američkim dolarima.

Tether funcioniše na Omni protokolu kao token izdat na Bitkoin mreži (Bitcoin blokchain). Po pravilu, svaka Omni transakcija (uključujući Tether) se beleži u Bitkoin transakciji koja deli isti hash transakcije. Bez obzira što Tether token funkcioniše na decentralizovanoj mreži, upitna je njegova decentralizacija, jer je održavanje likvidnosti tj. pokriće u USD centralizovano i vrši se od strane kompanije koja ga je pokrenula.

Još od svog osnivanja Tether prate stalne kontroverze koje se odnose na transparentnost u vezi depozita u bankama i povezanošću sa kripto-berzom Bitfinex, gde vodeći ljudi iz menadžmenta vode obe kompanije. Obelodanjena je afera za prikrivanje gubitka kripto-berze Bitfinex od investitora i korporativnih fondova u vrednosti od 850 miliona dolara. Bitfinex je navodno bez osnova dobio sredstva iz Tehterovih novčanih rezervi da prikrije gubitak. Afera je oštro demantovana, a celim slučajem se pozabavila državna tužiteljka Savezne države Njujork. U martu 2019. godine Tether je javno obznanio da izdati tokeni nisu 100% pokriveni američkim dolarima, nego da deo pokrića može da bude i u drugoj vrsti imovine. Pa ipak, Tether se održao do današnjeg dana, kao najčešće korišćena stabilna kriptovaluta.

Prepoznajući potrebu za stabilnom kriptovalutom, koja bi bila transparentnija i bolje upravljana, na tržištu su se pojavili novi projekti stabilnih kriptovaluta. Trenutno, prema sajtu CoinMarketCap (CMC), u prvih 100 kriptovaluta po tržišnoj kapitalizaciji, čak 5 su stabilne kriptovalute (tabela u nastavku).

Izvor: Coinmarketcap.com (CMC) na dan 23. 11.2019.

USD Coin (USDC) je pokrenuo konzorcijum CENTRE (partnerstvo između Circlea i najveće američke kripto-menjačnice Coinbase), kao opensource projekat stabilne kriptovalute sa pokrićem u američkim dolarima. USDC operiše kao ERC-20 token na Ethereum mreži. Akcenat projekta je na većoj transparentnosti rezervi novčanih sredstava na bankovnim računima. U tu svrhu konzorcijum na sajtu CENTRE.io objavljuje mesečne izveštaje o rezervama američkog dolara koji služe kao pokriće za USDC tokene u opticaju. Mesečne izveštaje izdaje Grant Thornton LLP – jedna od pet vodećih kompanija za računovodstvene usluge u SAD. Sličan projekat pokrenula je Paxos Trust Company, pod nazivom Paxos Standard (PAX). Token funkcioniše na Ethereum mreži i kao pokriće koristi američki dolar. Prema dolaru PAX je vezan u odnosu 1:1. Značajno je istaći da je Paxos dobio dozvolu za rad od Ustanove za finansijske servise Savezne države Njujork (New York State Department of Financial Services) kao operater kripto imovine. Dolari su deponovani na računima kod američkih banaka osiguranih kod Federalne korporacije za osiguranje depozita (FDIC). Transparentnost obezbeđuju angažovanjem vrhunske revizorske kuće Vithum, koja objavljuje nezavisne mesečne izveštaje o pokrivenosti izdatih PAX tokena na računima rezervi u američkim bankama. Kao i prethodni projekti TrueUSD je potpuno kolateralizovana, stabilna kriptovaluta, koja kao pokriće koristi američki dolar u odnosu 1:1. Iza projekta stoji američka kompanija TrueCoin LLC. angažovali su knjigovodstvenu kompaniju Cohen & Co kao nezavisnog revizora rezervi američkih dolara za izdate TrueUSD tokene. Navedeni projekti stabilnih kriptovaluta su proširili ponudu stabilnih kriptovaluta sa pokrićem i u drugim svetskim FIAT valutama: EUR, CHF, GBP, … Međutim, stabilne kriptovalute sa pokrićem u drugim valutama su zanemarljive po udelu u tržišnoj kapitalizaciji u odnosu na one sa pokrićem u američkom dolaru.

U prethodno navedenim projektima stabilnih kriptovaluta istaknut je problem centralizacije pokrića stabilnosti u FIAT valutama (pre svega u američkim dolarima). Uglavnom je za pokriće zadužena jedna kompanija koja stoji iza projekta, a transparentnost sa manje ili više uspeha rešavaju angažovanjem računovodstvenih i revizorskih kompanija koje potvrđuju stanje rezervi u FIAT valutama. Problem centralizacije pokrića stabilnosti kriptovalute MakerDao rešava izmeštanjem celog procesa na blokchain. Za razliku od prethodno navedenih projekata gde uglavnom američki dolar služi kao pokriće (kolateral) stabilna kriptovaluta DAI – projekat MakerDAO (DAO – decentralized autonomous orgnaization) za pokriće koristi kriptovalutu Ethereum (ETH).

DAI, ERC-20 token, je u odnosu 1:1 sa američkim dolarom, gde se stabilnost održava pametnim ugovorima na Ethereum mreži. Osnovni pametni ugovor u sistemu je CDP – Zajam uz polog (CDP – Collateralized Debt Position), gde korisnici na osnovu pologa u ETH dobijaju zajam u DAI. Stabilnost se održava zahvaljujući znatno većem pologu u odnosu na dobijeni zajam (npr. na $200 pologa u ETH dobije se 100 DAI čija je vrednost $100). U slučaju da cena ETH počne značajno da pada, likvidacijom zajma ostaje dosta prostora da se namiri imalac DAI, po fiksnoj ceni 1 DAI = 1 USD, a da se ostatak vrati onome ko je dao depozit u ETH (U navedenom primeru ako vrednost ETH padne na $150 ostaje prostora da se 100 DAI zameni sa $100 u ETH, a preostalih $50 ETH da se vrati onome ko je depozit položio. Na ovaj način održan je paritet 1:1 DAI prema dolaru). U slučaju većeg pada ETH, imaoci DAI tokena mogu da se namire i iz MakerDAO tokena (MKR) koji služi kao glasačko pravo za upravljanje kompletnim sistemom. Likvidnost je omogućena interesom vlasnika CDP da kupe jeftiniji DAI, ako mu cena padne ispod $1 i time otključaju ETH koji je u vrednosti $1. U suprotnom slučaju, kad cena DAI skoči iznad $1, vlasnici CDP imaju interes da otvore CDP i prodaju DAI po većoj ceni od $1. Ove dve suprotstavljene aktivnosti održavaju cenu DAI stabilnom u vrednosti vrlo bliskoj $1. Ovde bi trebalo da imate na umu da i cene FIAT valuta, USD, EUR, CHF i sl. nisu 100% stabilne i da i one u nekoj meri variraju.

Javnost je uzburkala vest da Facebook pokreće svoju kriptovalutu. Projekat pod nazivom Libra  formalno pokreće neprofitna asocijacija registrovana u Švajcarskoj, koju predvodi Fejsbuk i dvadesetak poznatih kompanija (Uber, Lyft, Spotify, Vodafone, Coinbase… Pay Pal, Viza i Mastercard su se u međuvremenu povukli iz asocijacije). Cilj asocijacije je razvoj stabilne kriptovalute koja će da održava stabilnost na osnovu pokrića najvažnijih FIAT valuta (USD, EUR, GBP, JPY). Značaj ove vesti je pre svega u potencijalu za široko prihvatanje kriptovaluta gde bi milijarde korisnika, pre svega Facebuka, imale olakšan, direktni pristup kroz njegove servise (Instagram, WhatsApp, Messenger). Sa objavom vesti odmah se pojavila i zabrinutost da gigant koji već poseduje ogromnu količinu podataka o svojim korisnicima će imati pristup i njihovim finansijskim podacima. Projekat je doživeo brojne osude pre svega iz EU, a CEO Facebooka, Mark Zukerberg, je pozvan da svedoči pred Odborom za finansijske usluge Predstavničkog doma Kongresa. Izlazak Libre na tržište je i dalje neizvestan.

U najavi su i mnogi drugi projekti u ovoj oblasti. Ova tema nije strana ni za centralne banke vodećih svetskih ekonomija. Prednosti koje donosi koncept stabilnih kriptovaluta svakako može u budućnosti da pospeši masovnije usvajanje kriptovaluta.