Vivaldi forumi organizuju se četiri puta godišnje, simbolično početkom svakog godišnjeg doba, i predstavljaju mesto susreta, povezivanja, razmene iskustava i mišljenja stručnih ljudi iz sveta privrednog, društvenog i kulturnog života sa ciljem unapređivanja uslova poslovanja našeg društva. Prolećni Vivaldi forum je namenjen poslovnim liderima koji stvaraju novu vrednost i rukovode organizacijama koje imaju snagu, znanje i šansu da pokrenu društvo u pravcu razvoja zajednice blagostanja. Ovoj temi doprinose i oni kojima je zajednica odala priznanje za individualne uspehe i koji imaju odgovornost u javnosti za kolektivnu sliku društva Srbije i regiona.

Ovogodišnji 10. Prolećni Vivaldi CEO forum bio je posvećen trajnim vrednostima u životu i trajao je od 27. do 29. marta, u Mećavniku na Mokroj gori. CEO forum se organizuje u institucionalnom partnerstvu sa Srpskom Asocijacijom Menadžera – SAM, a Nebojša Bjelotomić je uzeo učešće u panelu na temu: Kakvi su rukovodioci u Srbiji?

Nebojšini sagovornici u panelu su bili Dušan Basalo, osnivač i senior partner Atria Group-a, Biljana Bogovac, vodeća partnerka PWC-a i Borislav Miljanović, predsednik Represent System-a.

Panel je otvorio moderator Dušan Basalo i postavio okvir koji se zasnivao na centralnom pitanju: „Da li su menadžeri budućnosti mašine sa veštačkom inteligencijom koje nemaju emocija, kao što kaže Gugl i da li su, ako se to uzme kao tačno, srpski menadžeri već u budućnosti“?

Nebojša je odmah dao odgovor: “To je Gugl napravio pogrešan algoritam. Mi imamo nedostatak kadrova, bez emocija ne može da funkcioniše. Najveći deo vremena jednog menadžera ide na rešavanje kadrovskih pitanja. Trudiš se da prepoznaš ljude i to ne možeš da radiš bez emocija. Zato pravimo srednji menadžment, imam ispod sebe eksperte koji znaju više od mene. Kako onda ja njemu da komandujem, moram da imam neke druge kvalitete osim znanja.” Sam za sebe kaže da je ljubitelj “milenijalaca”, a svoju, nešto stariju generaciju, opisu kao generaciju “cinika”.

“Nove generacije stavljaju u prvi plan doživljaj ispred materijalnog. Jednom klincu sam nudio kola, a on ih nije hteo, jer mu je bilo bitno da šeta do posla, da vidi ljude i da zagreje mozak. To mojoj generaciji nije moglo se desi. Mi smo imali fokus na negativnom. U takmičenju u kukanju bismo bili bolji od sportista” – rekao je Nebojša.

Tokom panela postavilo se i pitanje razlike između rada u domaćim i stranim firmama. Nebojša je ispričao svoje iskustvo koje je stekao radeći prvo za IBM, pa za Fujitsu Siemens. Dakle, prvo je radio za multinacionalne kompanije, a posle toga i za domaću.

“U stranim kompanijama ima manje prostora za improvizaciju, ali je lakše da ne budeš svaštar nego da imaš fokus. Kod nas moraš da znaš i poresko pravo i marketing. Kad si u srpskoj kompaniji, onda je dijapazon toga čime se baviš mnogo širi; od pitanja koje zimske gume da se nabave do razvoja softvera. Krucijalna stvar u stranoj kompaniji je rad na sebi koji je obavezan. U IBM-u morao sam u šest meseci da imam pet nedelja treninga. Kod nas toga nema. Ključ uspešne firme je srednji menadžment. Koliko su oni sposobni, toliko ti je firma bolja, ali je potrebno vreme i novac da se investira u to” – rekao je Bjelotomić.