Nebojša Bjelotomić na CEO SUMMIT-u
Bili smo veliki sponzori ovogodišnjeg CEO SUMMIT-a u Beograd
Ove godine smo bili sponzori Samita privrednih lidera regiona – CEO SUMMIT BEOGRAD, koji su organizovali NIN i IN STORE. Samit se održao 4. decembra u Crowne Plazi u Beogradu. Prisutnima se, kao jedan od velikih sponzora, obratio i naš CEO, Nebojša Bjelotomić. Pored Nebojše, na samitu su govorili i mnogi drugi menadžeri i lideri iz regiona, koji su pokušali da odgovore na to kako oni balansiraju procese stvaranja stabilnih i održivih kompanija u budućnosti, dok istovremeno pokušavaju da implementiraju strategije koje im donose dodatnu vrednost danas.
Prenosimo vam govor našeg CEO-a, Nebojše Bjelotomića:
„Mi ove godine proslavljamo 30 godina, i u tom periodu smo se trudili da tehnologija bude za vas nešto što je izvor konkurentske prednosti a ne neki neobjašnjivi troškovi. Mada ne kažem da nismo često bili u situaciji da se ne razumemo, i da smo mi neki trošak, neki ljudi koji pričaju nemuštim jezikom. U suštini, mi smo tu našu poziciju koristili da vam pričamo zadnjih desetak godina o digitalnoj transformaciji. Takođe, moje kolege su pomenule da gotovo svi su mogli da prihvate činjenicu da je softver možda već i pojeo svet. I koliko god da u ovoj sobi su uglavnom ono što žargonski nazivaju „kapetani stare industrije“, i softver je kod vas postao jako prisutan i mi smo nekako odlučili da nećemo više da vam pričamo o digitalnoj transformaciji, zato što realno ili se time već bavite ili ste krenuli putem dinosaurusa, ako se time ne bavite.
Izvor konkurentske prednosti sada leži negde drugo i dozvolićete mi da danas tvrdim da je to vezano za podatke i vezano za veštačku inteligenciju. Međutim, pre nego što uđem u visoke odaje veštačke inteligencije, posvetio bih malo vremena samom predvorju, koje vam je možda već poznato i blisko. Govornik posle mene će vam pričati o istom naslovu, o demografskoj slici, situaciji na tržištu rada, i on će zalepiti analizu i slike za nešto što mi menadžeri u stomaku već dobro znamo, a to je da je radne snage sve manje i manje. Samim tim procesi koji se ponavljaju su sami po sebi takvi da ljudi greše u njima. Znate kada običan čovek dovoljno dugo kuca iz jednog sistema u drugi neke podatke, statistika kaže da greši 8%. Jednostavno, dosadan posao i vi pravite greške. Mašina greši ispod 1%. Tako da RPA, ili obrađivanje podataka putem robota, je nešto što je već izuzetno dostupno, dosta vas već to radi. Ako zamišljate veštačku inteligenciju kao nešto što ste videli u filmovima naučne fantastike – ne, veštačka inteligencija je isto – kada automatizujete jedan proces koji možete da automatizujete samo zato što se on beskrajno ponavlja.
Pre desetak dana sam u Beču, na Peter Drucker Forumu, imao priliku da slušam generalnog direktora Harmana, i jako interesantno je slušati zato što kada je reč o novim idejama o menadžmentu i tehnologiji, uglavnom sve nešto dolazi sa istoka. I čovek je rekao dve stvari, koje su mi onako ostale u glavi, a mislim da vrede i za nas. Jedna je da je kraj 20.veka bio posvećen masovnoj proizvodnji a da je početak 21.veka bio posvećen masovnoj kastomizaciji. Zatim je gospodin, koji vodi jednu od najvećih kompanija koja proizvodi veš mašine i frižidere, rekao da oni više ne razmišljaju o proizvodu već o korisničkom iskustvu.
I to je uvod za ovo što sam želeo da pričam, a to je da svi imate jedno veliko bogatstvo na kome sedite, a da možda niste ni svesni. Trebalo je vremena da računovođe nametnu da je goodwill nešto što vi vodite u svojim finansijskim izveštajima. A gotovo sam siguran, da će proći jako malo vremena pre nego što podaci koje imate u njegovom veličanstvu – potrošaču, takođe postanu nešto što je računovodstvena kategorija, jer to jeste zaista jedno veliko blago. Ako je 20. vek i geopolitička igra vezana za 20. veka je bila ko kontroliše naftu i cene nafte, onaj ko kontroliše podatke u 21.veku je neko ko će imati izuzetnu konkurentsku prednost, a vi svi imate podatke o svojim korisnicima. A opet sad ako dignemo tu neku sliku svetski, šta kaže neko sa velikog tržišta Kine i spustimo je na domaće tržište: pre svega nekoliko dana smo upoznali izuzetne mlade momke, koji su pobedili na nekom datatonu. I ako vam vaš HR i marketing kažu da programere tražite na hakatonu, to je već zastarelo. Dataton je sada jako interesantan, i ti momci, koji imaju negde oko 20ak godina, su došli i napravili rešenje: kada se prvi put korisnik pojavi na vašem sajtu, nikada ranije niste imali kontakt s njim, da oni mogu da ga identifikuju ko je i da na osnovu podataka, koje je on već ostavio o sebi na javno dostupnim mrežama, mogu da mu daju personalizovanu ponudu, u tom trenutku kad je on na vašem sajtu. A ono što je mene najviše pogodilo u toj priči sa njima, momci ne misle da su uradili bilo šta posebno. Znate, u njihovoj generaciji je to nešto što je obavezno, nećete valjda da nudite svima isto. Slušali smo dugo o milenijalcima, onda smo dobili priliku i da ih upoznamo, i sad već počinje priča o sledećoj generaciji. Neki ih zovu Z generacija, Entitled generation, a to je generacija koja očigledno, zbog opšte dostupnosti informacija, će očekivati da dobije sve isto. Tako da vaši poslovi koji trenutno imaju premium ponudu, vip ponudu, kako god da zovete taj sam sloj vaše ponude, biće prinuđeni da toj sledećoj generaciji nude apsolutno sve isto. Kad nudite nekome ko je platežno najsposobniji kupac i nekome ko je na dnu piramide, moraćete da nudite isto, zato što da neki taj klinac ode na neku od mreža i napiše šta misli o tome kako se vi ponašate prema njemu, mnogo vam je veća šteta, nego da osmislite svoj supply chain, tako da se vaš premium raširi na celu bazu vaših korisnika. A opet kako to uraditi? Vraćamo se na podatke. Tako da, ono što sam još jednom želeo da vam kažem je da već postoje tehnologije kao što je prirodno procesuiranje jezika (NLP), gde smo uspeli da napravimo virtuelne asistente koji radno vreme vaše kompanije produžuju na 24 sata, koji rešavaju problem da više niko nema ni sekundu da vam posveti. Znate, nekad kažete: „uštedećeš sat ili dva time što ne moraš da dolaziš kod mene, nego možemo da se dopisujemo“ i neko kaže: „jao, baš vam hvala“. Sada, ako treba nešto da tražite na vebsajtu i to traje duže od 20 sekundi – izgubili ste tog korisnika. Tako da, virtualni svetovi vam pomažu da rešite instant gratifikaciju i rešavaju problem 24/7, što će postati norma, kada je radno vreme u pitanju.
Ja bih se osvrnuo na jedan podatak, što ovi svetski veliki, koji imaju moć da to izračunaju, su izračunali, a izvor je IBM – u zadnjih 5 godina je nastalo 90% podataka koji trenutno postoje na svetu. Znači svi mi nosimo telefone, svi mi neke aplikacije koristimo, satove ili slično, i svi ostavljamo podatke i kreiramo ogromnu količinu podataka. Ono što se očekuje, ne samo da vi radite analizu u retrovizoru, u smislu da znate šta je nekad neko radio. Očekuje se da radite prediktivnu analizu, odnosno da na osnovu podataka koje imate možete da pogodite šta mu treba i to ne ako je on neka grupa od 25 do 35, nego u ime, prezime, sa njegovim karakteristikama, koje on ostavlja na svom Facebooku i Instagramu i to je nešto što će postati norma. I nije isto da li mu nudite u februaru, da li mu nudite u junu, da li mu nudite kada je on u tržnom centru ili kad je on kod svoje kuće. Očekuje se već da vi već to znate o svom korisniku.
Tako da, to je nešto što nam dolazi. Na sreću, sve ovo što sam vam opisao, globalno se naziva veštačka inteligencija, ali kao što sam video jedan dobar slogan, gde mi ovi naučnici koji se protive sloganima kažu da je ipak u većoj meri tačan: „Veštačka inteligencija nije magija, veštačka inteligencija je matematika“. A mi jako puno matematike radimo, i ono što je vaša i moja sreća je što mnogo dobrih ljudi imamo, koji su vični algoritmima i matematici, i naše je da s jedne strane, napravimo smisao tih podataka, a vas sve molim – budite srećni jer imate blago na kome sedite, i dajte da nešto radimo sa tim podacima, a onda ćemo biti sposobni da napravimo nešto što će moći da se takmiči u velikom belom svetu i da ne bude poenta da si pobedio na našem prvenstvu, o kome svi pričamo da je namešteno, nego da pobediš na svetskom prvenstvu i onda da budeš prvak sveta ili šta već je moguće uraditi kada si sa ovih prostora.“