Kada je reč o poslovnim primenama, ne postoji ozbiljna kompanija koja nema svoje aplikacije. Da li su razvijene u toj firmi ili su licencirane, nije ni važno. Bitno je da poslovanje takvih kompanija bukvalno zavisi dobrim delom od pouzdanog funkcionisanja aplikacija.

Kada pogledamo današnji, moderan svet, možemo da kažemo da velika većina populacije ne samo što zna šta je to aplikacija, nego i koristi bar jednu od tih kreacija savremenog društva. Revolucija koju je sa sobom doneo internet i jeftin hardver za računare i telefone u paraleli je donela da taj kompjuterski svet može da se spakuje na nivo telefona. Ono što je prekjuče zahtevalo sedenje u internet kafeu na javnom računaru, a juče zahtevalo sedenje kod kuće za računarom, danas je moguće na mobilnom telefonu – i mnogo više od toga.

Naravno, aplikacije su prerasle nivo lične zabave i preskupih poslovnih aplikacija. Danas su najpopularnije jeftine ili čak besplatne aplikacije koje su jednostavne, a čine život lakšim ili zabavnijim. Kada biste prosečnog korisnika mobilnog telefona pitali šta bi radio ako bi mu ukinuli sve aplikacije koje redovno koristi, svi znamo koji bi odgovor bio.

Kada je reč o poslovnim primenama, ne postoji ozbiljna kompanija koja nema svoje aplikacije. Da li su razvijene u toj firmi ili su licencirane, nije ni važno. Bitno je da poslovanje takvih kompanija bukvalno zavisi dobrim delom od pouzdanog funkcionisanja aplikacija. Naša regija kaska za razvijenim delom Zemljine kugle kada je reč o digitalnoj transformaciji, ali smo vrlo konkretno zagazili u taj novi, neotkriveni svet. Uzmimo samo finansijske institucije kao primer – tu su aplikacije kritični deo sistema. Da li je u pitanju e-banking softver za fizička i pravna lica, ili web radnja za kupovinu osiguranja, ako tu nešto ne radi, ta kompanija je u velikom problemu.

Da li može da se predvidi šta će se po ovom pitanju desiti u sledećih 5-10 godina? Naravno da može, to je najlakše pitanje od svih. Biće samo komplikovanije, raznovrsnije i obimnije. U smislu da će se količina aplikacija i naša zavisnost od njih samo povećavati. Iz ugla nas, klijenata, tako izgleda. A iz ugla onih koji pružaju usluge? Njihov profit i reputacija će takođe sve više zavisiti od sve većeg broja njihovih aplikacija. Čak i oni koji sada ne koriste takav vid prodaje i reklamiranja će početi to da rade; nema sumnje u to.

Postoje razni aspekti ovog trenda i raznovrsne implikacije, pa čitalac može već sada da se zapita: „I, šta je poenta?“. Poenta je da u celoj toj vrućoj čorbi svi pokušavamo da se snađemo, a oni koji žive od pravilnog rada tih aplikacija pokušavaju da obezbede da iste funkcionišu neprekidno i savršeno. Dobrodošli u APM svet – Application Performance Monitoring. Do pre nekoliko godina ovo je bila tema u kojoj su se nalazile samo velike firme. Baš velike. To je koštalo previše, implementacije su bile mučne i dugotrajne, a i sâmo korišćenje takvih monitoring softvera zahtevalo je posebno znanje i dugotrajno ručno podešavanje. Kada se na to doda da je ipak reč „samo“ o nadgledanju nečega što se već platilo (aplikacija) pa se nekako podrazumeva da će da bude sve u redu, jasno je zašto ta tema nije bila mnogo popularna – pogotovo u našoj regiji.

Srećom, eksponencijalni razvoj aplikativnog softvera doveo je do proboja i u APM sferi. Danas postoje rešenja koja nisu skupa, ne zahtevaju dugotrajnu implementaciju i ne zahtevaju doktorsku disertaciju da bi se podesila i koristila.

Zamislimo da je moguće da se automatski kreira „flow mapa“ koja u realnom vremenu pokazuje međuzavisnost pojedinih slojeva aplikacije koja se prati (recimo, između web servera, aplikativnog servera i baze podataka). Osim podataka u realnom vremenu korisnik bi mogao da se vrati unazad za proizvoljno vreme i da uporedi sadašnje stanje sa nečim što se ranije desilo – možda su prijavljeni problemi, možda je došlo do promene arhitekture softvera i slično. Na taj način se detaljno prate performanse neke aplikacije, a pored toga se drastično povećava vidljivost njene arhitekture u slučajevima (koji nisu retki, naprotiv) kada neka kompanija ne zna do detalja šta se dešava u kôdu i koju infrastrukturu i servise aplikacija koristi.

Bilo bi sjajno kada bi bilo moguće povezivanje biznis parametara sa IT parametrima. Izvršni odbor neke banke ne zanima naravno koliko milisekundi prosečno treba bazi podataka da odgovori na neki upit, nego ih zanima da li se poslovna aplikacija ponaša kako treba, da li se profit gubi u nekom trenutku, koji korisnik je potencijalno oštećen i kako to može da se kvantifikuje. Na jednom mestu bi se povezali svi ti parametri i IT operacijama bi se dalo ono što im je potrebno, a takođe bi se vlasnicima poslovnih procesa i rukovodiocima dali željeni biznis podaci na brz način.

Na kraju, sve ovo mora da se postigne bez promene source kôda – ako su aplikacije pisane u nekom od poznatih okruženja/jezika kao što su .NET, Java, PHP, node.js i slično. Ta mogućnost donela bi ogromnu prilagodljivost i upotrebljivost, a omogućila bi da se duboko uđe u programski kôd i da se u slučaju problema dijagnostikuje do nivoa metode koja je pozvana tog trenutka – pa samim tim i prouzrokovala grešku, ili veliko čekanje da se metoda izvrši. Princip „nediranja“ source kôda je veoma važan, jer se danas aplikacije brzo pišu i mnogo češće menjaju, pa je potrebno da se izbegne situacija da se pri svakoj promeni kôda dorađuje i APM komponenta.

Sve gore pomenuto, pa i mnogo više od toga, poseduje najkvalitetniji APM softver viđen poslednjih godina. To je Cisco AppDynamics koji podiže APM lestvicu na sledeći nivo. Bilo je očekivano da Cisco krene i u tom smeru obzirom da već nekoliko godina najavljuje da će sve više ulagati u softverski biznis. Današnji ozbiljan biznis ne može da se zamisli bez profesionalne aplikacije, a to za sobom povlači neophodnost ulaganja u kvalitetno APM rešenje, koje se brzo implementira i omogućava duboku i detaljnu vidljivost. Taj koncept se savršeno uklapa u strategiju Sage, da zajedno sa korisnicima uspešno prebrodi uzburkano more digitalne transformacije i sigurno pristane u luku digitalnog društva.