Potrošač 4.0 preferira isključivo kompanije koje mu govore istinu. Kompanije koje budu počele da govore i pružaju isključivo proste i istinite informacije biće diferencirane od ostalih – vrednije. Kolektivno znanje omogućava Potrošaču 4.0 da zna mnogo više o radu vaše kompanije nego što vi možete da pretpostavite i oslanjanje na nepotpunu ili slabu obaveštenost više nije ni opcija o kojoj se može razmišljati.

Kao što sam u prethodnom blogu objasnio potrošač 4.0 predstavlja evolutivni korak koji je uneo novinu i izazvao evoluciju u pristupu poslovanju.

Kriva tehnološkog napretka i napretka čovečanstva pokazuje da je eksponencijalni rast nešto što je sada naša realnost, ali ovaj rast se vrtoglavo ubrzava preteći da prvi put u istoriji čovečanstva ova kriva dostigne ugao od 90 stepeni.

Šta ovo znači? Znači da se prvi put u istoriji čovečanstva dešava da su generacije i generacije dece tehnički, ali i intelektualno superiornije od svojih roditelja. Znači imamo situaciju u kojoj u istom vremenskom razdoblju, u istoj generaciji ili pak generacijama koje se naslanjaju jedne na druge imamo opipljiv evolutivni skok. Zašto se to dešava? Ovaj fenomen, proizvod je činjenice da zahvaljujući digitalnim tehnologijama prvi put u istoriji čovečanstva imamo digitalizaciju kolektivnog znanja koje se do sada istorijski prenosilo usmenim i praktičnim putem. Ovaj put bio je mnogo sporiji, a iz generacije u generaciju kako se znanje povećavalo i prenosilo ono je zbog same prirode svog prenosa (usmeno predanje, pisanje, praktična obuka) stalno bilo oštećeno za jedan svoj deo. Taj deo se gubio na tom putu i morao opet da se stvara i dopunjuje iznova u svakoj sledećoj generaciji, što je sâm proces usporavalo, a ovakve skokove u prošlosti činilo nemogućim. Danas, uz pomoć digitalnih tehnologija, imamo praktično savršenu, neokrnjenu verziju kolektivnog znanja u kojoj je svoj doprinos dala svaka individua koja je ikada učestvovala u digitalnom prostoru (da li su to forumi, komentari, objavljeni članci, prepiske i slično).

Krajnji proizvod celog ovog procesa jeste dete / omladina koja koristi digitalnu tehnologiju, praktično od rođenja, omladina koja je veštija, bolje obaveštena, samostalnija, svestrano edukovana i što je najznačajnije praktično samouka.

Ono što je interesantno jeste da je danas moguće saznati ili naučiti praktično sve, ukoliko imate pristup internetu. Nekada su ljudi putovali u daleke zemlje kako bi stekli određena stručna znanja – na školovanje se odlazilo u Beč i Pariz; to je bila privilegija bogatih. Sâm pristup riznici znanja bio je privilegija, a posledični uspeh zagarantovan još manjem broju talentovanih i posvećenih, među tom već malobrojnom družinom. Danas je pristup znanju praktično besplatan i omogućen svima, širokim narodnim masama, koje surfujući iz svog doma ili kafića, gde koriste besplatni wifi mogu da saznaju sve o kvantnoj fizici ili pak o tome kako sami mogu u kućnim uslovima da naprave šta god požele.

Upravo je ovo ključni detalj koji nas dovodi do, suštinski danas najbitnijeg segmenta u prodaji bilo kog proizvoda, a to je ISTINA.

Potrošač 4.0 preferira isključivo kompanije koje mu govore istinu. Kompanije koje budu počele da govore i pružaju isključivo proste i istinite informacije biće diferencirane od ostalih – vrednije. Kolektivno znanje omogućava Potrošaču 4.0 da zna mnogo više o radu vaše kompanije nego što vi možete da pretpostavite i oslanjanje na nepotpunu ili slabu obaveštenost više nije ni opcija o kojoj se može razmišljati.

Potrošač 4.0 želi da mu kažete SVE što vas pita, a verujte, ne pita gluposti. Pita za dodatne troškove, stvarnu garanciju, dodatnu garanciju, brzinu isporuke, način ugovaranja, klauzule u ugovoru, itd. Prvo mu dajete da pročita i da se saglasi da je pročitao pre potpisivanja. Već nam je poznato da današnji potrošač želi različite opcije plaćanja, želi različite varijante proizvoda i spreman je da istražuje isto onoliko koliko mu je sa druge strane bitna brzina, jednostavnost i tačna informacija, a tek na kraju i sama cena – taj deo nas već podstiče da razmišljamo dalje.

Današnje generacije više ne razgovaraju uživo već online, oni saznaju i edukuju se teorijski i praktično (gledajući razne tutorijale, DIY blogove i forume) koristeći digitalne tehnologije. Oni sami kreiraju način, određuju vreme, učestalost i pronalaze ono što im je potrebno. Ove generacije urođeno su “alergične” na napadni, nasrtljivi pristup ili klasične načine prenosa znanja i tradicionalni način nuđenja proizvoda.

Oni vole da sami dođu do pitanja, umesto da im ga neko postavi, da sami urade na svoj način umesto da im neko servira već gotov pristup ili proizvod. Ukoliko još o tome mogu da obaveste svoje peerove, krug je zatvoren i imamo zadovoljnog korisnika, koji je praktično uradio i naš (promocija) i svoj deo posla (kupovina), i zapravo je srećan zbog toga.

Ako uzmemo u obzir ono što smo govorili o vrednosti istinite informacije za potrošača 4.0 i primenimo ga na primer brendirane prodavnice garderobe, u kojoj imamo 50% replika proizvoda i 50% originala, što je do sada možda moglo da prođe kod potrošača 3.0, vrlo brzo ćemo dobiti veoma loš outcome. Današnji potrošač 4.0, uz pomoć App za originalne stvari, može da proveri validnost robe, što u negativnom slučaju može da generiše lošu ocenu online o samom prodavcu. Tada dolazimo do ključnog pitanja: kakav ugled ima sad taj prodavac garderobe na tržištu? Kako će on dalje poslovati i sa kakvim uspehom? Da li će moći da zadrži istu cenu?

Drugi primer sam vezao za nešto što je u zadnjih 50 godina okupljalo porodice u dnevnoj sobi a to je televizor. Zašto dolazi do smanjenja gledanosti televizije? Televizija postaje dosadna, nepotrebna sa dosta lažno serviranih informacija koje su često nepotpune ili pogrešno i napadno plasirane. Televiziju polako menja internet, skoro sav sadržaj koji vam je potreban možete naći na webu – kad hoćete i šta vi hoćete, a do informacija dolazite na način, u obimu i brzini koja vama odgovara. Interaktivan televizija kao koncept već postoji, ali još uvek nije zaživela u praksi, što očekujemo da će se promeniti sa novim generacijama.

Pogledajte koncept Online prodavnice – on prosto cveta. Kupac sâm surfuje po prodavnici, bira proizvode, sâm pretražuje po internet prostranstvima kôdove za najrazličitije popuste, zatim ih unosi na odgovarajuće platforme, o svojim iskustvima piše na forumima i blogovima, igrajući ulogu marketinškog eksperta. Umesto da čita reklame pitanja postavlja chatbotovima koji mu u formi odgovora praktično serviraju prerađenu verziju reklamne kampanje, kao finalni proizvod, a krug se sa druge strane zatvara ili pak otvara tako što se klijentima kao proizvod nude self-serviceplatforme u kojima će sami raditi i vaš i svoj posao, a za to vam uz put i platiti. Postavlja se pitanje gde se ovakav krug zapravo završava, a gde počinje, da li je ova i ovakva evolucija koju trenutno doživljavamo promenila i startne pozicije sa kojih smo krenuli?

Ko je sada zapravo kupac, ko potrošač, a ko prodavac i da li je ovakva oštra podela uopšte više moguća? Današnji način poslovanja podrazumeva da svi preuzimamo višestruke uloge u ovom procesu i klijente ne percipiramo više samo kao korisnike, kupce i potrošače, već i kao partnere. Kao krajnji cilj postavlja win-win scenario kao zlatni standard, a ne kuriozitet današnjeg poslovanja.
Brzina života uz famoznog potrosača 4.0 ne omogućava da se ispune očekivanja u pogledu održivosti postojećeg koncepta.

Zapitajmo se da li će naša deca gledati TV u formi u kojoj danas postoji?

Sve je veća „nesaradljivost“ omladine sa postojećim sistemima i konceptima poslovanja. A ko su naši naslednici nego omladina, ko su naši budući klijenti, potrošači i korisnici? Koga treba da znamo da spremimo i za koga da se pripremimo? I da li znamo?