Mnogo je članaka napisanih o tome kako bi tehnologija mogla da zameni učešće ljudi u obavljanju poslova. U jednom takvom članku, autor je otišao toliko daleko, da je rekao da će tehnologija da promeni radnu svrhu i značenje. Čak se spominje i kako nova tehnološka rešenja, citiram:  „…donose nezaposlenost zbog našeg otkrića načina ekonomizacije upotrebe radne snage koji nadmašuje tempo kojim možemo da pronađemo nove namene za fizički rad“.

Evidentan je uticaj koji automatizacija procesa ima u raznim organizacijama i da ćemo se udaljiti od uloga za unos i manipulaciju podacima, ali nema mesta špekulacijama o sudnjem danu i da će robotska automatizacija procesa (RPA) i veštačka inteligencija (AI) ukloniti milione poslova i radnih mesta.

Šta ako kompanije prihvataju automatizaciju za kreiranje scenarija win-win ili nulte sume?

U ekonomiji postoji teorija igara koja ima dve klase angažmana: nultu i pozitivnu sumu. Za nultu, postoji fiksni broj resursa i fiksni broj igrača. Kombinovana ukupna promena svih igrača tokom igre je nula. Stoga, da bi jedan igrač mogao da dobije resurse ili pobedi, drugi igrač(i) moraju da se odreknu resursa i da izgube.

Međutim, u igri sa pozitivnom sumom, obe strane mogu istovremeno da dobiju, a često i steknu više saradnjom nego samostalnim delovanjem.

Percepcija je da je količina poslova (resursa) ograničena, a broj igrača konačan. Postoje dve osnovne greške u ovoj logici:

• Resursi nisu ograničeni ako pomažete kompaniji da raste.
• „Igrači“ nisu ograničeni, bilo zbog rasta ili smanjenja radne snage zbog seniorske populacije (mada je u Japanu automatizacija čak potrebna zbog iskusnijih seniora).

Članci o automatizaciji koje sam spomenuo na početku predstavljaju automatizaciju procesa kao igru sa nultom sumom. Po njihovom mišljenju, roboti oduzimaju posao ljudima, što znači da će drugi izgubiti.

Stoga, samu robotizaciju, kao novu tehnološku eru, moramo da posmatramo isključivo kao igru sa pozitivnom sumom. Igru u kojoj obe strane, zajedničkim razumevanjem, mogu da budu na dobitku. Stavljanjem robota u funkciju, zaposleni se oslobađaju monotonih i frustrirajućih poslova koji utiču na pad efikasnosti i motivacije, ali su zaposleni i dalje uključeni u kontrolu rada robota, proveru generisanih rezultata i odlučuju o daljem toku izvršavanja samog procesa. Dok sa druge strane kompanije, velike i male u svim industrijama ubiraju plodove digitalne transformacije u vidu smanjenja troškova, povećanja produktivnosti, poboljšanju performansi, 24/7 dostupnosti, pa i tačnosti u sprovođenju pomenutih procesa.

Automatizacija uklanja svakodnevne rutinske aspekte posla i omogućava zaposlenima da postanu angažovaniji i više vremena posvete nečemu kreativnijem i sa više smisla.

Nedavno je sprovedeno istraživanje o angažovanju zaposlenih, gde rezultati uključuju sledeće:

Osamdeset i šest procenata ispitanika veruje da njihovi doprinosi na poslu imaju značajan uticaj na ukupan uspeh organizacije, dok 56% njih smatra da većinu svog vremena ne troše na aktivnosti koje su od značaja za uspeh organizacije. Konačno, 95% ispitanika veruje da ako bi njihov doprinos radu bio značajniji za ukupan uspeh organizacije, bili bi angažovaniji kao zaposleni.

Drugim rečima, većina zaposlenih veruje da pravi značajnu razliku u celoj kompaniji, ali takođe veruju da većina njihovih specifičnih zadataka ne doprinosi ukupnom uspehu organizacije. Međutim, ostatak njihovog rada daje značajan doprinos – dovoljno da veruju da daju značajan doprinos u celini.

Ovo bi se moglo opisati kao očekivani win-win scenario.

Automatizacija ne može da radi aktivnosti koje zahtevaju kreativnost i emocionalnu inteligenciju, kao i procene i rasuđivanje. U organizaciji će ljudi uvek biti neophodni.

Ako zaposleni zaista postižu značajnu razliku, tada oni svojim delovanjem doprinose ukupnoj vrednosti za organizaciju. Međutim, 95% ispitanih smatra da bi bili angažovaniji i da bi stoga mogli da imaju još veći uticaj na organizaciju ako im se dozvoli da se fokusiraju na smislene zadatke umesto na administrativne.

Organizacije koje žele da stvore win-win scenarije moraju da prihvate tehnologiju kao sredstvo stvaranja koristi za svoje zaposlene, umesto da ih zamene. Cilj bi trebalo da bude stvaranje angažovanijeg zaposlenog koji kontinuirano uči i raste. Potrebno je kontinuirano raditi na kreiranju svesti kod zaposlenih o prihvatanju činjenice da će se tehnologija nezaustavljivo razvijati i da će njihovi poslovi vremenom evoluirati. Organizacija i zaposleni bi trebalo da budu međusobno usklađeni sa ovim razumevanjem.

RPA jedna je od trenutno vodećih tehnologija i kao regionalni pionir u eri softverskih robota stekli smo i ogromno iskustvo radeći sa velikim kompanijama i njihovim složenim sistemima. Time smo još više utemeljili ekspertizu u ovoj oblasti, što jasno govori da robotska automatizacija predstavlja sve veću potrebu i čini „prelaz“ između manuelne interakcije i kompletne automatizacije procesa.

Naš tim je posvećen i napreduje dalje u ovoj oblasti, odnosno u smeru ka kognitivnom RPA-u, kao sledećoj stanici na putu kompletne automatizacije procesa. Uvek se trudimo da ovakve implementacije proteknu što bezbolnije i trudimo da uključimo tokom procesa implementacije i samog klijenta, kako bi lakše usvojio tehnologiju i lako prebrodio ovako veliki izazov. Za njih smo uvek tu kako na polju održavanja, tako i kada su konsultantske usluge u pitanju.

U stvarnosti će uvek biti promena. Kompanije moraju da budu spremne za promene i nađu način da budu konkurentnije samom promenom tehnologije. Zaposleni moraju da prihvate učenje tokom celog života i da budu prilagodljiviji i pragmatičniji prema rastućim potrebama organizacije.

Organizacije moraju da postanu usmerenije na procese i da u te procese uključe fleksibilnost, uz stalne promene. Najuspešnije organizacije (npr. Siemens , Uber, Amazon) upravljaju procesima i neprestano mere i modifikuju procese radi stalnog unapređenja.

U postavci gde poslodavci uvode tehnologiju i unapređuju procese, jer vide igru sa „nultom sumom“,  zaposleni se bore protiv promena, a sve što je potrebno jeste da prihvate tehnologiju i stvore dobru dobitnu situaciju za sve pogođene strane. Uostalom, kao što je Čarls Darvin napisao:

„Ne opstaju najjači pripadnici jedne vrste, niti najinteligentniji, nego oni koji se najbolje prilagođavaju promenama. „

– I zato ne bojte se robota, spremite se za njih!