Ovi moji iz marketinga na B(l)oga ne misle i pritiskaju da je došlo vreme da pišem blog. Šta ja da pišem na web stranici IT kompanije, koja postoji 30 godina, koju su stvarali najbolji inžinjeri u Srbiji, od kojih mnogi i dan danas rade u Sagi? Kreću imaginarni crveni i beli drugari sa mojih ramena da dobacuju: „Ne, ja to ne mogu. Nemam šta da pišem. Bojim se reakcije. Da li je tema dovoljno dobra, jaka, duboka, ima li smisla“?

„Medijaš“ među „ajtijevcima“. Zeznuta stvar. Jedni drugima trebamo. Nebojša (CEO) je to nekako na vreme (ili pak, pre vremena) provalio, a sad je na nama da se smuvamo. Mislim, ja i „ajtijevci“. Nekada je teško, ne razumemo se međusobno. Međutim, neverovatno je koliko me stalno vuče neka neiscrpna energija – “Hajde pokušaj ponovo. Vredi!”. Samo treba vremena. Mi „medijaši“ smo malo neurotični, nestrpljivi. To nam je valjda profesionalni defekt. Kad si „medijaš“, stalno te neko jaše, stalno negde žuriš, uvek je sve „za juče“. Kao hrčak u svom kavezu. Ima li leka? Da se razumemo, 10 godina u agenciji je promenilo moj genom i dijagnoza je „medijaš u duši“. Nakon višednevnog preispitivanja i traganja za idejom, shvatih, da je ovo prilika da kažem šta ja radim, šta umem i koja je lepota posla kojim se godinama bavim!

Ili je možda samo meni lepo? Hajde da vas ubedim da nije!

Da krenem od početka. Dobar dan, ja sam Lara i bavim se komunikacijama. Posao mi je da poruku pošaljem definisanim slušaocima, čitaocima, ili šturo rečeno, ciljnoj grupi. Glava me boli od ponavljanja, “čekajte, a ko nam je ciljna grupa”? Činjenica je da kolege van mog sektora ne bi trebalo, za Boga miloga, da znaju šta tačno znači precizno definisanje ciljne ghrupe i koliko je to VAŽNO! Na kraju krajeva, do nje se ne dolazi tako što će neko iz kompanije da odokativno odmeri “e, ciljna grupa su ti i ti…”. To obično ide zajedno sa razvojem same usluge ili proizvoda koji pravite, ciljano za određenu grupu kupaca. Nekad, da ne kažem često, se dešava i da proizvod nastane identifikacijom prostora na tržištu, koje opet sadrži segmentisane ciljne grupe unutar jedne šire grupe. Evo, već sam smorila, a baš-baš se trudim da budem kratka i jasna. Poenta je da iza media planiranja, a danas komunikacijskih strategija (pojavom dvostrane komunikacije pre svega na društvenim mrežama, pa i online komentarima media placement je postao communication placement, “kao” malo za****nije zvuči), UVEK krije pregršt ozbiljnog istraživanja i podataka koje ona donose. E tu je lepota tog posla. Analitika. Mi nismo PR-ovi, ne pravimo super marketinške fore (obožavam „kreativce“, ali kada mi neko kaže “vi iz marketinga”, podigne mi se kosa na glavi). Prvo, Mališa (dir. mar.) radi dobro svoj deo posla, a drugo, ja zaista imam šta da radim! Zašto moram svaki put da objašnjavam da komunikacije uvezuju i marketing i PR i online advertising i social media i interne komunikacije, itd.). Mi smo analitičari kretanja trendova u medijima, specijalisti za plasman poruke, bila ona pisana, vizuelna, živa, formalna, neformalna…

Mediji su danas sve. Mediji su danas i ljudi. Oni na posredan ili neposredan način komuniciraju međusobno – takav je danas svet. Živimo u svetu komunikacija. Svako može da komunicira sa svakim. Skoro. Postavljanje adekvatnih komunikacijskih strategija sve je veći izazov.  Čini mi se da je pre desetak godina sve bilo mnogo jednostavnije. Imali smo tradicionalne i digitalne medije – „Ende gospodine Mišiću“, što bi Kriger rek’o u Otpisanima. Danas je to nemerljivo mnogo složenije. Tehnološki razvoj doneo je drugačiji način života. Informacija je izgubila na vrednosti, jer je dostupna mnogima. Isto tako, njen plasman je postao otvoren za različita mišljenja, pa i kritike. Ne posedujemo više pravo na svojatanje podataka, ni kao pojedinci, ni kao kompanije. Sve je to promenilo i načine i složenost istraživanja. Nije moguće to objasniti u jednom blogu, pa i prezentaciji, jer biste bili ozbiljno ugušeni informacijama. Mislim da nije ni fora. Ako publika pozove na bis, mogu ja da pišem o komunikacijama podosta.

Nego, u čemu je danas fora sa IT kompanijama i njihovom sve učestalijom potrebom da se transformišu u tzv. „komercijalne kompanije“?  Sve genijalno što smišljaju, trebalo bi neko i da proda. Kod nas prodaja kida! Gde je onda moje mesto i uopšte funkcije korporativnih poslova i komunikacija?  Naravno da  znam. U sprezi sa prodajom i R&D-em. Nije tako teško to zaključiti, koliko je veliki izazov integrisati metode koje koriste najveći komercijalni oglašivači u jednu tipičnu IT kompaniju.

Da zaključim, teško ćemo da prodajemo softverske proizvode bez media komunikacija.  Specifičan je proizvod, pre svega i imamo težak zadatak. Prvo, trebalo bi da radimo i edukaciju tržišta i plasman proizvoda u isto vreme. Drugo, tržište nam je globalno, a budžeti lokalni. Ja kad pitam ko su kupci, meni kolege odgovaraju “sve banke na svetu”. Danteov deveti krug PAKLA!!! Ali guramo. Svi smo nekako u tome i to je ono sa početka – nema šanse da odustanem! Jer kad zajedno savladamo ovu igricu, kraljevi smo. I IT-evci i ja.