Digital Day 2019 - Da li verujete veštačkoj inteligenciji?

Od svog osnivanja 2011. godine, Digital Day je rastao u smeru najvažnijeg digitalnog i interaktivnog događaja u regionu. Ovaj jedinstveni događaj je edukativne prirode, i donosi nam najrelevantnije govornike sa veoma zrelih tržišta koji dele svoje znanje, iskustvo i najbolje prakse iz digitalne advertajzing industrije. Saga je prvi put uzela učešće na ovom događaju u vidu partnerstva i sponzorisanja panela: „How Do you trust AI?“, koji je moderirao naš CEO, Nebojša Bjelotomić.

Digital Day 2019 postavio je krucijalno pitanje današnjice – Da li verujete? (How Do You Trust?)

Nebojša se nadovezao na ovo pitanje, i time je otvorio panel: Da li verujemo veštačkoj inteligenciji?

Iskreno, ne, ne verujemo, jer smo kondicionirani da je se plašimo, tačnije uplašeni smo da će nas veštačka inteligencija zameniti. Zapravo, veštačka inteligencija je jako bitna i može samo da nam pomogne. Kada razmišljamo o veštačkoj inteligenciji, moramo da se dotaknemo par definicija. Svi prvo pomisle na HAL 9000, T800, ili nekog drugog robota iz filmova i serija, i to je nešto što se naziva opštom veštačkom inteligencijom. Mi smo decenijama daleko od nje. Ono što je napredovalo poslednjih par godina, je partikularna veštačka inteligencija, kao što je proces prepoznavanje lica. Tačnije, partikularna veštačka inteligencija je kada iz velike količine podataka možemo da kreiramo automatizaciju procesa, kao što je prepoznavanje jezika, gde „mašine“ mogu da pričaju sa korisnicima i da stvore „human like“ konverzaciju.

Borislav Miljanović, Managing direktor Represent Communications agencije, je pričao iz ugla investitora u AI proizvod – softver koji može automatizovano da prati 300 portala, razne forume, medije, TV kanale i pravi izveštaje. Borislav smatra da je najveći problem našeg tržišta zatvorenost prema veštačkoj inteligenciji, ali da se ipak tržište menja u boljem smeru. Vladimir Aranđelović, Executive Director iz Digital Communications Institute-a, je pričao o primeni veštačke inteligencije u advertajzingu koja je sve opšte prisutna u marketingu i nosi veći deo tržišta. Kanali koje svakodnevno koristimo, kao što su Facebook ili Google, odavno koriste veštačku inteligenciju. Podatke o korisnicima skupljaju sistemi koji u osnovi imaju veštačku inteligenciju, tako da većina ljudi nije ni svesna da svakodnevno koriste sisteme i platforme koji koriste ovu naprednu tehnologiju. Velimir Stanojević, Head of Digital Banking Department u Sberbank Srbija, naveo je da servisne operacije u bankama, kao što je kontakt centar, su prvi korak gde veštačka inteligencija može da pomogne biznisu. Drugi korak kod banaka je da se nađe pravi put kako veštačka inteligencija može da poveća profit i postane novi kanal prodaje. U bankarstvu će se to desiti sa otvaranjem API-ja, gde će se uz pomoć svih podataka promeniti „risk modeli“ i način kako reaguju banke. Banke neće više biti reaktivne, veće uz analizu podataka moći će da daju pravu ponudu za korisnika, u pravo vreme.

Nebojša je naveo da veštačka inteligencija treba da nam otvori nova polja koja sada ne sagledavamo. Korisnik želi da ima dobu cenu i dobar kvalitet, i veštačka inteligencija upravo radi u oba ova smera. Smanjuje se cena, jer manji broj ljudi radi na operacijama, a istovremeno se povećava „reach“ našeg rešenja.

Chatbotovi, tačnije virtualni asistenti, kao što je na našem tržištu REA, su bila sledeća tema panela, tačnije koliko je region spreman da komunicira sa virtualnim asistentima. Opšti zaključak je da region polako prihvata ovaj način komunikacije i da ne kasnimo puno u odnosu na ostatak sveta, ali da je potrebno da edukujemo tržište.

Veštačka inteligencija, nije bauk, nešto što nas već okružuje i ako se kompanije udube u nju, može postati poslovna prilika. Ako kompanije to ne prepoznaju, korisnici će ih naterati da se posvete veštačkoj inteligenciji.