Kada sistem počne da predlaže, gde se završava njegovo ovlašćenje, a gde počinje naša odgovornost?
Oko tog pitanja smo 14. oktobra u Ložionici okupili više od 100 učesnika na prvom Saga Executive Forumu. U sali su bili C-level rukovodioci, direktori i donosioci odluka iz najrazličitijih industrija: bankarstva, finansija, poljoprivrede, energetike, IT-a i drugih. Nismo razgovarali o tehnologiji, već o odlukama, ljudima i odgovornosti.
Izdvajamo ključne poruke svakog govornika.
Forum je otvorio naš generalni direktor Siniša Ljubojević izlaganjem „Cost of not knowing”. Podsetio je da Saga za 37 godina nije opstala zahvaljujući tradiciji, već sposobnosti da se menja, i da je pred nama možda najveća promena do sada. Govorio je o slabim signalima koje lideri ne smeju da propuste, poput promena na tržištu rada za mlade stručnjake. Naglasio je i da AI alate danas ima svako, pa konkurentsku prednost čini ono što zna samo vaša kompanija, odnosno njeni ljudi, projekti i podaci.
Nakon toga je Zoran Petrović iz Raiffeisen banke podelio iskustvo 25 godina rada banke u Srbiji. Pokazao je da transformacija nije bila samo tehnološka, već pre svega promena načina rada: agilni timovi, odlazak u cloud, tim data scientista i edukacija svih zaposlenih. Govorio je i o tome kako banka danas uvodi AI.
U razgovoru „Boardroom under Pressure”, koji je vodila Vesna Damjanić, Mihailo Janković iz MK Group govorio je o tome kako uprava donosi odluke o tehnologiji u vremenu stalne neizvesnosti. Objasnio je da se danas ne pita samo kada će se investicija vratiti, već i koliko košta ne investirati. Strategiju treba planirati na najmanje tri godine, uz alternativne scenarije, a polazna tačka uvek treba da bude konkretan poslovni problem.
Branislav Zobenica, direktor strategije i inovacija u Sagi, kroz priču o Ironman trci govorio je o donošenju odluka usred šuma informacija. Istakao je da AI povećava ličnu produktivnost, ali da poslovnu vrednost donosi tek timska produktivnost, kada znanje ostaje u kompaniji, a procesi se menjaju. Predstavio je i Sagin IT 360 framework, u kome sistem analizira signale i predlaže sledeći korak, a odluku donosi čovek.
O granici između čoveka i mašine razgovarali su prof. dr Dragan Lončar sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Petar Tomić, finansijski direktor Sage. Profesor Lončar je objasnio da se nadležnost može delegirati sistemu, ali odgovornost ne može. Upozorio je na lažan osećaj kontrole kada čovek rutinski odobrava stotine predloga sistema. Pre uvođenja AI-a, po njegovim rečima, treba jasno definisati ko je vlasnik, gde su granice i kako sistem zaustaviti.
Specijalni gost bio je olimpijski šampion Ivan Miljković, koji je sa Branislavom razgovarao o odlukama koje se donose u deliću sekunde. Govorio je o odgovornosti za poslednju loptu, o poverenju tima i o tome da je brza odluka rezultat godina pripreme. Podelio je i iskustvo iz rada sa sportistima nakon karijere i pozvao kompanije da im pruže priliku.
Forum je zatvoren razgovorom „What we heard”, u kome su Eldar Banjica iz Manpower SEE i Siniša Ljubojević osvrnuli na najvažnije poruke dana. Govorili su o tome kako AI menja tržište rada, zašto radoznalost i stalno učenje postaju ključne osobine pri zapošljavanju i da li je AI balon. Složili su se da rasuđivanje, odgovornost i liderstvo ostaju ljudima.
Forum smo počeli od cene onoga što ne znamo, a završili jasnom porukom: tehnologija može da predlaže, ali odgovornost za odluku ostaje na nama.
Kakvo je iskustvo vaše kompanije: gde danas povlačite granicu između preporuke sistema i odluke čoveka?
