Kada bi svaku novu knjigu na ovom svetu ređali jednu pored druge, taj red bi rastao brzinom od 160 km/h. Neko je to izračunao.
Vozim brzo, a s leva me pretiče bučan, rastući red knjiga. Trag nevidljive mašine. Miriše na mastilo i hartiju. Vijuga iz prošlosti i grmi dalje.
Zaustavljam se i krivim glavu da pročitam jedan naslov, a buka nestaje. Ostajem u tišini s jednom knjigom. Prija mi mir.
Ali šta sam izabrao? Gledam knjigu i gledam ljude koji me obilaze. Da li je luksuz zastati? Udubiti se. Znam da me grmljavina čini nervoznim. Sva ta eksplozija rukotvorina koja me ostavlja po strani i tera da je sustižem, jurim, ostajem bez daha. Bez vremena da razmislim i uradim. Da se oduševim. Ali koliko smem da stojim i razmišljam? Koliko verujem u svoj izbor?
Stojimo na planini knjiga. Na svemu ikada zapisanom. U hodu čitamo fragmente. Imamo jedan život da sažmemo to stvoreno i već shvaćeno u svoje umove. U operativnu memoriju jedne generacije. Da se naučimo i učinimo korak napred. A sami ostavljamo više informacija nego svi pre nas. RAM naših života je mali. Tesan. Ne samo za nasleđe, već i za sâm sadašnji trenutak. Ma koliko se delili u struke, fele, fahove. Svaka niša je ogromna.
Najmoćnija kompanija na svetu bavi se pretragom. Jer, zatrpani smo. Imamo dostupnost svog znanja i gušimo se u njemu. Postajemo nezainteresovani. Pobeđeni. Paralizovani izborom. Čekamo veliko čišćenje koje ne dolazi.
Odustani od svega. Budi korisnik! Gledaj vesti i smešne klipove do kasno u noć. Ili pronađi tu pravu stvar!
Lepota ovog vremena je dostupnost izuzetnih ljudi. Negde u svim tim reklamama, slikama hrane i „selfijima“. Obrazovanje moje dece može da bude pažljivo izabrana zbirka linkova. Misli ostvarenih ljudi, u trenucima najveće inspiracije i snage. Umesto osrednjosti i frustracije umornih škola.
Ne možemo sve da apsorbujemo. Zato preskačemo, biramo bitno, krećemo od gotovog, zanemarujemo, pakujemo detalje u crne kutije i gradimo dalje na njima.
Ušli smo u doba sve brže kompilacije i nadogradnje. Radimo s blokovima. Stvaramo novo od već stvorenog. Jer ne možemo od prapočetaka. Želimo napred. Želimo brzinu. Izlazimo na tanak led novih kockica, sve skrivenije kompleksnosti. Moduli u modulima. Babuške. ServerLES, a ispod, ipak – serveR. A ispod, ipak sasvim tvrdi procesor, poluprovodnici i usmereno kretanje naelektrisanih čestica. Neke fahove smo ostavili skoro prazne, ali nadamo se da se neko time ozbiljno bavi. Kad led pukne i propadnemo u svu složenost izgrađenog sveta, ponovo ćemo otkrivati ono što smo znali i zaboravili. Pa, neka! Setili smo se gipkosti kad nas je kontrola ukočila. Setili se uniformnosti kad nas je preplavila raznolikost. Stari će reći – rekli smo vam! Jer sve ideje su stare. Ali otkrivamo ih i shvatamo na svojim greškama. Kao i stari.
Važno je ne odustati! Ne zagrcnuti se. Ponekad sasvim mirno čitati, dok svi grozničavo jure. Po cenu svih brzina, kašnjenja i rokova. Malo zastati. Tražiti knjige u kojima je duh ovog vremena, gde piše dokle smo stigli, koja su pitanja i kojim se kockicama sada igramo. Onda haos postane dovoljno jasan da može da se stvara. Onda te zapali smisao koji si otkrio. I ne koristiš novo zato što to svi rade, već zato što ti je sasvim jasno zašto. I hvata te zarazno oduševljenje. Jer si deo svog vremena. Jer učestvuješ. Nisi nepotreban, niti prostački upotrebljen. Osećaš se dobro i misliš dobro o sebi. Još samo da ne zezneš na kraju. Da se setiš da to podeliš i prosto kažeš kako. Da budeš malo naivan i veliki. Da ne kriješ. Da i druge zapališ tim smislom. I eto magije! Malo grmljavine dešava se baš tu gde jesi.
