Prvi pogled na računar je idealna prilika da se podsetite svih sastanaka koje imate u toku dana. Pre nego što odete na prvi, pogledate par ugovora i pokušate da od hrpe imejlova odaberete one koji očekuju trenutni odgovor. Ostali će vas najverovatnije sačekati do ponoćnog odmora. Potrebno je rešiti i probleme koje drugi ili ne mogu da reše ili ne žele da preuzmu odgovornost za njihovo rešavanje. To me je dovelo do zaključka da su rešenja obično jednostavna, ali je izbor od mogućih kompleksan.
Izvesne odluke odlažete za trenutke kada nećete biti opterećeni aktuelnim poslovima, bez velike nade da će se to desiti tako brzo. Ipak, svesni ste da vam je za takva rešenja potrebna dublja analiza, više vremena, možda dodatni razgovori sa kolegama u kompaniji, ili jednostavno, nekada je potrebno da se odmaknemo da bismo videli bliže.
Tek sa te nove distance postavljate sebi pitanje da li ste baš uvek doneli dobru odluku? Svako katkad pogreši. Bitno je da greška ne narušava dugoročne ciljeve i strategiju kompanije. Jedan pogrešan korak ne znači promenu pravca.
Kratke pripreme uz prethodno pomenutu mantru i evo vas na prvom u nizu sastanaka. Zlatno pravilo: „Ako znate kažite, ako ne znate slušajte“. Sastanci, osim što nude razmenu mišljenja, često i razrešenje kompleksnih situacija između delova kompanija i/ili između vas i korisnika, mogu da budu i vrlo interesantni. U suprotnom, pretvaraju se u kolateral vremena i energije, pa pomislite da niste na pravom mestu. Međutim, vama kao menadžeru ne priliči da tome date značaj, već kada ne razumete, ne insistirajte da svi to primete.
U poluvremenu, između sastanaka, sledi najvažniji posao menadžera, a to je razgovor sa ljudima. Kod nas u Sagi je to veoma važno, jer je ipak u pitanju vrednost broj 1 naše kompanije. Potrebno je održati tonus, uskladiti različite karaktere i individualne potrebe, a sve sa ciljem postizanja optimalnih uslova za rad. Iako se ponekad čini kao nemoguća misija, nije baš tako. Iskusan menadžer dobro poznaje kvalitete svojih najbližih saradnika, jer dobar tim nije skup sjajnih već komplementarnih pojedinaca.
U ovim razgovorima ima i dosta napornih situacija. Ponekad nije jednostavno objasniti stvari koje se vama čine očiglednim. Najčešći razlog nerazumevanja je nedostatak informacija. Transparentan pristup nije moguće zameniti manipulacijama; niti je to preporučljivo. Jednostavno, ako istina ne pomaže onda pomoći nema.
I pored menadžerskih i zdravo-razumskih pravila koje dosledno poštujete, uvek će se naći ljudi koji će vas izbaciti iz takta. Vaša uloga nije da svoja osećanja izlažete kroz verbalni sukob ili ishitrene reakcije. Svi smo ponekada nervozni, frustrirani, preopterećeni. Širi pogled na problem, perspektiva, u velikom broju situacija dovodi do prihvatljivih rešenja. Ima situacija kada to nije moguće ili kada frekvencija takvih situacija kod pojedinih zaposlenih pređe granice prihvatljivog. Međutim, ja sam čovek inženjer, pre svega, pa bih tu situaciju najbolje ilustrovao kroz jednačinu P=A-I (Propast = Ambicija – Inteligencija).
Na svu sreću, ovo su samo izuzeci i retke situacije, ali vas uvek na kraju dana ostave sa pitanjem: “da li sam uspešan menadžer”? Pitanje jeste malo i filozofsko i šta uopšte podrazumevamo pod uspehom, jer čovek ima mnogo karakternih crta, a uspešan čovek neguje njihov idealan podskup.
Osim racionalnog pristupa neophodno je iskustvo, znanje i neprestano usavršavanje. Svakodnevna rutina o kojoj pišem vas kontinuirano brusi i čini verziju 2.0 od vas, ali i vi na tome morate svesno da radite. Učite od drugih. Vreme koje su oni potrošili da bi došli do saznanja koja su vam potrebna nikada nećete imati.
Uspešan dan. Sve ste završili na vreme, pa još i nešto novo naučili. Slede trenuci za odmor. Ah, da! Nepročitani imejlovi,…
